Dr Lazetic NOVO WEB MESTO

Novi web site: drlazetic.com

lazetic.blogspot.com više neće biti ažuriran!

Knjiga: ZAVISNOST OD „TABLETA”- anksiolitika, sedativa i hipnotika

ZAVISNOST OD  „TABLETA”- anksiolitika, sedativa i hipnotika

Autori:

Dr Goran Lažetić, psihijatar
Prim. dr Ivica Mladenović, psihijatar – psihoterapeut



Izdavač: Autori, Beograd

Godina izdanja: 2017

ISBN 978-86-908323-2-3

Živimo u dinamičnom i stresogenom vremenu, u kojem je „normalizovano“ da se istovremeno radi više poslova, pri čemu je uspeh merilo vrednosti čoveka, a strah od gubitka posla je stresor broj jedan! U nekim delovima sveta ljudi ne smeju da odu na odmor da im neko ne bi zauzeo radno mesto, a sistem obilato koristi novonastalu (kreiranu) situaciju i koristi ljude kao potrošnu robu. Zapostavljene su suštinske vrednosti, porodica kao stub razvoja društva je gurnuta u zapećak, a ispoljavanje humanosti neretko predstavlja „znak slabosti“. Evidentno je da suštinsko rešenje problema leži u promeni sistema vrednosti u društvu, životne filozofije pojedinca ili bar loših navika i disfunkcionalnog stila života. Međutim, s obzirom da su napred navedene promene dijametralno suprotne protežiranoj filozofiji globalizacije (profita),  sistem ih marginalizuje i ignoriše ljude koji zagovaraju humaniji i pravedniji svet. 
U novonastaloj situaciji visok nivo stresa najčešće se kupira „hemijskim putem“,  tj. ljudi posežu za supstancama koje veštački smanjuju nivo stresa. Anksioznost, kao korelat hroničnog stresa,  vrlo je neprijatno stanje tako da svaka supstanca koja eliminiše ovaj neprijatni osećaj postaje „Božiji dar“.

EDUKACIJA: SISTEMSKA TERAPIJA BOLESTI ZAVISNOSTI 2017/2018.

Bolesti zavisnosti postaju epidemija XXI veka. Sistemska terapija predstavlja sveobuhvatan psihoterapijski pristup zavisnostima, gde se radi na eliminaciji zavisnosti, ali i na unapređenju odnosa sa okolinom i ličnom rastu i razvoju zavisnika. Edukacija je kompleksno koncipirana i traje 2 godine. Tokom ovog perioda edukanti će biti osposobljeni za samostalni savetodavni i osnovni terapijski pristup sledećim zavisnostima: alkoholizam, zavisnost od kockanja, zavisnost od interneta i video igara, narkomanija i tabletomanija. Edukacija je namenjana stručnjacima svih profila, koji se već bave psihoterapijom (ali bez iskustva u oblasti zavisnosti), ali i početnicima koji bi hteli da koriste sistemski pristup u tretmanu bolesti zavisnosti. Nije potrebno nikakvo predznanje iz psihoterapije ili bolesti zavisnosti! Shodno tome, ova edukacija je od koristi za stručnjake koji rade: u zdravstvenim ustanovama, pri Centrima za socijalni rad, velikim industrijskim kompleksima, školama, predškolskim ustanovama i savetovalištima....

Institut za mentalno zdravlje, Beograd organizuje u 2017/2018. godini edukaciju

SISTEMSKA TERAPIJA BOLESTI ZAVISNOSTI
- Osnovni kurs  - I godina -  

Organizatori i edukatori: Dr Ivica Mladenović mr sci, porodični terapeut; dr Goran Lažetić, psihijatar
Cilj: Teorijska znanja i veštine
Program: Teorijski deo (seminarski radovi); praktični deo; (iskustvene grupe, supervizija)
Profil: Specijalisti i specijalizanti psihijatrije i neuropsihijatrije, psiholozi, pravnici, socijalni radnici, pedagozi, defektolozi
Trajanje: Dva semestra, 1 x mesečno
Kotizacija 43.000 dinara/semestar

website: https://stbolestizavisnosti.wordpress.com/

SISTEMSKA TERAPIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

Institut za mentalno zdravlje, Beograd organizuje u 2016/2017. godini edukaciju

SISTEMSKA TERAPIJA BOLESTI ZAVISNOSTI
- Osnovni kurs  - I godina -  

Organizatori i edukatori: Dr Ivica Mladenović mr sci, porodični terapeut; dr Goran Lažetić, psihijatar
Cilj: Teorijska znanja i veštine
Program: Teorijski deo (seminarski radovi); praktični deo; (iskustvene grupe, supervizija)
Profil: Specijalisti i specijalizanti psihijatrije i neuropsihijatrije, psiholozi, pravnici, socijalni radnici, pedagozi, defektolozi
Trajanje: Dva semestra, 1 x mesečno
Kotizacija 43.000 dinara/semestar

ALKOHOLIZAM: programsko lečenje u hospitalnim uslovima

Goran Lažetić, Ivica Mladenović.  

ALKOHOLIZAM: programsko lečenje u hospitalnim uslovima. 

Autori, Beograd, 2016.  

ISBN 978-86-908323-1-6

Iz Sadržaja

Motivaciona prica: Veruj u sebe

Neki stari trgovac vodom je svako jutro odlazio na izvor gde bi napunio svoja dva glinena vrča i odnosio ih na ramenima kupcima u grad.


Jedan od tih vrčeva beše napukao i zato je gubio prilično vode do odredišta, a drugi beše potpuno nov i donosio je više zarade.
Celi, noviji vrč je bio ponosan na svoj rad jer je u njemu nosač donosio mnogo više vode nego u oštećenom, a oštećeni vrč se zbog toga stideo. Osetivši se manje vrednim, napukli vrč jedno jutro progovori vlasniku:
"Sramim se jer ti ne mogu služiti onako kako to želim. Svestan sam svojih ograničenja i da zbog mene ne dobijaš očekivanu zaradu, jer sam napola prazan kad u grad stignemo. Molim te, oprosti mi moju slabost!"

ONLINE KNJIGA: ALKOHOLIZAM I NARKOMANIJA - razumeti i pobediti zavisnost -

 Dr Goran Lažetić

ALKOHOLIZAM I NARKOMANIJA

- razumeti i pobediti zavisnost - 

Institut za mentalno zdravlje, Beograd. 2011.

 ISBN 978-86-82277-59-0

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je hronična, recidivantna bolest sa složenim, dalekosežnim, ponekad i fatalnim posledicama u ličnoj, porodičnoj, profesionalnoj i široj socijalnoj sferi življenja zavisnika. Ona ne predstavlja samo problem pojedinca, nego i cele porodice, kao i društva u celini. I pored višedecenijskih preventivnih nastojanja i brojnih društvenih inicijativa, prevalenca bolesti zavisnosti je u stalnom porastu, a rasprostranjenost upotrebe psihoaktivnih supstanci ima epidemijski karakter. Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje bavi se prevencijom, dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom bolesti zavisnosti prema najsavremenijim principima adiktologije i psihijatrije. U pitanju je kompleksna organizaciona celina koja omogućava zavisnicima, članovima njihovih porodica i saradnicima u lečenju (relevantne osobe sa radnog mesta, iz službi socijalne zaštite i školskog sistema) tretman različitih formi – od prihvata u savetovalištima, dispanzerskog praćenja, lečenja dnevno-bolničkog i/ili hospitalnog tipa, do produžnih rehabilitacionih grupa i klubova lečenih alkoholičara.

Ruža na jastuku

I tek ponekad
stavim ružu na jastuk
da miriše...
Odvrne mi slavinu sećanja
ne propuštajući ni najmanji detalj
koji je ostao upamćen o tebi
da uludo isteče.
I tek tada dozvoljavam srcu
da tiho uzdiše
za vremenom prošlim,
rugajući se samom sebi
zbog neuspeha.
Vatra ponovo se pali.
Nemilosrdno,iznutra me peče,

Alkohol i mladi

Zloupotreba alkohola predstavlja jedan od vodećih uzroka smrtnosti mladih uzrasta od 15 do 29 godina. Ako se ovome doda broj kriminalnih dela, saobraćajnih nesreća, tuča i delikventnih ispada pod dejstvom alkohola, onda je jasno da je zloupotreba alkohola u ovoj populaciji jedan od prioritetnih problema.

Treba istaći da svako pijenje alkohola kod osoba mlađih od 18 godina predstavlja visoko  rizičnu upotrebu, pa čak i zloupotrebu alkohola, jer pijenje alkohola  tokom adolescencije utiče na razvoj mozga i postoji veći rizik od oštećenja organa u telu u razvoju. 

Zašto je alkohol opasan za mlade

Prefrontalna kora velikog mozga je oblast  (deo moždane kore)  koja se razvija i kroz adolescenciju. Ta oblast omogućava nam da sagledamo situaciju, donesemo odluke, držimo emocije pod kontrolom. Pošto se ovaj deo mozga razvija i u adolescenciji, postoji veliki rizik od donošenja loših odluka (kao što je proba i zloupotreba psihoaktivnih supstanci). Uzimanje psihoaktivnih supstanci u ovom periodu usporava razvoj ove oblasti i može da dovede do dugotrajnih ozbiljnih posledica – razvijanje psihičkih obolenja!!!

Razvoj narkomanije

Postoji više modela koji opisuju napredovanje zavisnosti.

Jedan od modela koji je najčešće u upotrebi:

1.    RANA FAZA
•    Eksperimentisanje
•    Pogrešna upotreba
•    Socijalna upotreba
2.    FAZA ZLOUPOTREBE  (postoji psihička zavisnost i porast tolerancije)
3.    FAZA ZAVISNOSTI (postoji i psihička i fizička zavisnost)

1. RANA FAZA (EKSPERIMENTISANJE, POGREŠNA UPOTREBA, SOCIJALNA UPOTREBA) 

Korišćenje PAS (psihoaktivnih supstanci – droga)  nema određeni obrazac.
Mogu se  koristiti različite PAS, zavisno od  dostupnosti, mode, uticaja vršnjačke grupe, itd. Izbor može odražavati radoznalost (veličaju se efekti PAS). Osoba otkriva da pomoću njih može da menja svoje raspoloženje. Svako misli da to nije mnogo opasno, da će stvari „ostati pod kontrolom“. Najčešće „ulazne droge“ su alkohol i marihuana, a ređe tablete benzodiazepina. Ponekad se PAS mogu  uzeti individualno, ali u većini slučajeva uzimanja PAS je u društvu (SOCIJALNA UPOTREBA). 

Razvoj alkoholizma

Alkoholizam je hronična bolest koja se najčešće postepeno razvija, ali kod mlađih osoba može imati brz i dramatičan razvoj.

Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, mada je nekada nemoguće odrediti jasnu granicu između faza:

1.Faza umerenog pijenja, predstavlja ”društveno prihvatljivo pijenje”, i ova faza ne predstavlja bolest. Razni istraživači su pokušali da definišu šta je to „društveno dozvoljeno pijenje“. Ovde je predstavljena najčešća definicija društveno dozvoljenog pijenja (umerenog pijenja), i rizičnog pijenja alkohola.

Alkohol i energetska pića

U poslednje vreme - naročito mladi -  sve češće mešaju energetska pića sa alkoholom. S obzirom na to da energetska pića spadaju u stimulanse, a alkohol u grupu depresora CNS-a, njihovo mešanje može imati kobne posledice po organizam.

Energetska pića maskiraju dejstvo alkohola i osoba će sporije primetiti da je pijana. Inače nakon unosa veće količine alkohola, osoba je „umorna“ i uglavnom će prestati da pije.

Biti svoj i imati cilj

Nisam došao ovde
da bih hranio golubove
sa klupe nekog parka,
skrivajući pogled od svakog
ko pred mene stane,
čekajući vreme
koje treba tek da dođe,
ne ubrzavši ni jednom
otkucaje svoga srca.

Osnovna pravila za očuvanje psihičkog zdravlja

UVEK MISLITE POZITIVNO
(nema nerešivih problema – postoje samo izazovi)

UPORNOST SE NA KRAJU ISPLATI
(neka vas ne slomi početni neuspeh – do cilja dolaze uporni)

PRIHVATITE  VAŠE  MANE I SLABOSTI

(niko nije savršen)

BUDITE ODGOVORNI

(vaš  život je u vašim rukama)

Poučna priča: Seljak Pahomije –Tolstoj

Seljak, po imenu Pahomije, uveren je da će postići veliki uspeh kada konačno stekne toliko zemlje koliko je imaju veleposednici, najveća elita ruskog plemstva.

To je bio njegov cilj. Došao je dan kada je dobio začuđujuću ponudu – biće nagrađen, bez ikakvog troška, tolikom zemljom koliko može da obuhvati trčeći u jednom danu od izlaska do zalaska sunca.

Pahomije prodade sve svoje vredne stvari samo da bi stigao do tog udaljenog mesta odakle je stigla ta velikodušna ponuda. Posle mnogo nevolja on stiže i dogovori da već sutradan ostvari svoju veliku priliku.

Od početka Pahomije je počeo da trči opasnom brzinom. Jureći po blistavom jutarnjem suncu, njegov cilj mu je neprestano bio pred očima. Trčao je po nesnosnoj vrućini ne gledajući ni levo ni desno. Celog dana nastavio je istim tempom, ne zaustavljajući se ni zbog jela, ni zbog pića, ni zbog odmora.

Zavera našeg otuđenja

Ova Svet

daleko je od morala,

bez svesti,

udaljen od svega

što bi moglo bojom da ga ispuni

i zavrti mu oreol

nad glavom...

A mi smo ga udaljili, vrbovani.

Jedan po jedan

prodali smo svu ljudskost

koju smo imali,

postavši stvari

koje se razlikuju po novcu.

Kako da prepoznate da li je neko zavisan od benzodiazepina (anskiolitika)?

U grupu anskiolitika - benzodiazepina spadaju: Xanax, Ksalol, Bromazepam, Lexilium, Bensedin, Diazepam, Apaurin, Demetrin, Lorazepam, Loram,Rivotril, Flormidal...

Svako uzimanje ovih lekova bez kontrole lekara („na svoju ruku“) je zloupotreba i postoji veliki rizik od razvijanja zavisnosti!

1. Da li ste uzimali lekove za spavanje ili smirenje svaki dan ili noć u proteklih šest meseci i duže (bez kontrole lekara)?

Većina ljudi uzimaju benzodiazepine duže od šest meseci  kako sprečili početak apstinencijalnog sindroma, a ne zbog terapijskog efekta.

2. Da li ste ikada povećavali svoju dozu ili osećali da vam je potrebno da se poveća doza kako bi bio isti efekat kao kada ste počeli sa uzimanjem benzodiazepina? Da li ste ikada promenili anksiolitik koji uzimate za drugi anskiolitik  iz  istog razloga?

Povećanje doze ili promene benzodiazepina u pokušaju da se postigne isti osećaj kao kada su ih počeli uzimati  je dobar pokazatelj da je telo razvilo  tolerannciju  na lek i stoga osoba ima  potrebu za  povećanjem doze ili za neki jači lek.

3. Da li ste ikada bezuspešno pokušali da smanjite ili prestanete sa uzimanjem  benzodiazepina?

Neke osobe  nisu u stanju da smanje ili obusave korišćenje benzodiazepina  iako su sami to pokušavali. Ovo je obično zbog neugodnosti apstinencijalnog sindroma (a najčešći simptomi apstinencijalnog sindroma su pojačana anksioznost i nesanica).

4. Ako ste propustili dozu benzodiazepina, da li vam je bilo psihički i telesno lošije nego sa dozom?

Osobe zavisne od benzodiazepina kada propuste dozu osećaju uznemirenost, preznojavaju se, ne mogu da spavaju  i često je to pokazatelj apstinencijalnog sindroma.

Zavisnost od kockanja – Vrste zavisnika do kockanja

U okviru dijagnostičke kategorije zavisnosti od kockanja, razlikujemo dve grupe kockara:

1. Kockari koji “čeznu za uzbuđenjem”

            Pobeda stvara "osećanje moći i zadovoljstva", koji je verovatno povezan sa prekomernim oslobađanjem neurotransmitera dopamina. Kockari ovog tipa reaguju na kockanje sa neobičnim stepenom uzbuđenja, mada taj doživljaj retko ispoljavaju. Češće igraju igre kao što su karte, kockice, rulet, sportska kladionica. Pobeda može dovesti do povećanja uloga. Uzbuđenje prilikom kockanja je izuzetno prijatno i dostizanje istog postaje glavni fokus u životu kockara. U ovoj kategoriji uglavnom su muškarci.

            Mnogi „kockari koji čeznu za uzbuđenjem“ su dominantni, kontrolišući, manipulativni sa velikim Egom. Oni sebe vide kao prijateljsku, društvenu, šarmantnu i velikodušnu osobu. Njihov IQ je iznad proseka. Oni su energični, ubedljivi i sigurni. Ipak, oni obično imaju nisko samopouzdanje. Obično počinju da se kockaju u ranom uzrastu, često u svojim tinejdžerskim godinama, postavljanjem male opklade na sportske događaje ili igranje karata sa prijateljima ili rođacima. U proseku prolaze kroz četiri faze u vremenskom periodu od deset do trideset godina.

            „Kockari koji čeznu za uzbuđenjem“ vole "veštine" kao što su poker ili druge kartaške igre, kockice,  klađenje na trkama konja i/ili pasa i sportsko klađenje. Ovi kockari kockaju da bi pobedili drugog ili “kuću“. Oni često veruju da mogu da razviju sistem za postizanje ovog cilja.

Da li trošite puno vremena na internetu?

Vreme, samo po sebi nije indikator zavisnosti. Ono mora obavezno da bude uzeto u kontekstu sa drugim faktorima (kao što su npr. edukacija, posao, postojeća psihopatologija, životni problemi, loš brak, otežano uspostavljanje socijalnih kontakata...).

Neko ko zbog posla ili edukacije, sate i sate provodi uz kompjuter, ne može se proglasiti zavisnikom.

Simptomi i znaci zloupotrebe interneta

·         Problemi na poslu i međuljudskim odnosima

·         Zapostavljanje prijatelja, porodice i poslovnih ili ličnih obaveza i odgovornosti

·         Povlačenje "u sebe" kada nije na internetu

·         Nervoza, razdražljivost kada naglo prekine korišćenje interneta

·         Ostajanje on line mnogo duže nego što je to zaista i potrebno

·         Laganje (umanjivanje ili negiranje) o vremenu provedenom na internetu

·    Drastično menjanje načina života povezano sa većim trošenjem vremena na internetu, i opštim smanjivanjem fizičke aktivnosti

Procesi prilagođavanja porodice na alkoholizam i/ili narkomaniju i održavanje bolesti

Zavisnik u sklopu svoje zavisničke ličnosti koristi razne mehanizme odbrane. Međutim, i veliki broj porodica u kojoj je neko od članova zavisnik, a da bi smanjili tenziju i doprineli kakvom takvom miru u kući, uspostavljaju bolesnu ravnotežu, koriste takođe odbrambene mehanizme.

Porodica u kojoj su jedan ili više članova zavisnici od PAS prolazi kroz sledeće faze:

1.       FAZA – ZAJEDNIČKO NEGIRANJE I PROJEKCIJA

U prvoj fazi negiraju postojanje problema, minimiziraju, i projektuju  svoje probleme (neko drugi je kriv zbog toga). Ponašanje drugih članova porodice je slično zavisničkom ponašanju, ostali članovi menjaju svoje ponašanje i razmišljanje i prilagođavaju ga stavovima i potrebama zavisnika.