ZAVISNOST OD „TABLETA”- anksiolitika, sedativa i hipnotika
Autori:
Dr Goran Lažetić, psihijatar
Prim. dr Ivica Mladenović, psihijatar – psihoterapeut
Izdavač: Autori, Beograd
Godina izdanja: 2017
ISBN 978-86-908323-2-3
Živimo u dinamičnom i stresogenom vremenu, u kojem je „normalizovano“ da se istovremeno radi više poslova, pri čemu je uspeh merilo vrednosti čoveka, a strah od gubitka posla je stresor broj jedan! U nekim delovima sveta ljudi ne smeju da odu na odmor da im neko ne bi zauzeo radno mesto, a sistem obilato koristi novonastalu (kreiranu) situaciju i koristi ljude kao potrošnu robu. Zapostavljene su suštinske vrednosti, porodica kao stub razvoja društva je gurnuta u zapećak, a ispoljavanje humanosti neretko predstavlja „znak slabosti“. Evidentno je da suštinsko rešenje problema leži u promeni sistema vrednosti u društvu, životne filozofije pojedinca ili bar loših navika i disfunkcionalnog stila života. Međutim, s obzirom da su napred navedene promene dijametralno suprotne protežiranoj filozofiji globalizacije (profita), sistem ih marginalizuje i ignoriše ljude koji zagovaraju humaniji i pravedniji svet.
U novonastaloj situaciji visok nivo stresa najčešće se kupira „hemijskim putem“, tj. ljudi posežu za supstancama koje veštački smanjuju nivo stresa. Anksioznost, kao korelat hroničnog stresa, vrlo je neprijatno stanje tako da svaka supstanca koja eliminiše ovaj neprijatni osećaj postaje „Božiji dar“.
Kulturološki, za „Srbiju među šljivama“, već godinama sedativ broj 1 je alkohol, međutim, s obzirom na to da je anksioznost simptom mnogih psihijatrijskih bolesti, farmakoindustrija je razvila paletu lekova koji neutrališu anksioznost – anksiolitike. S obzirom na njihovo blagotvorno dejstvo, ti lekovi su vrlo brzo postali veoma popularni u društvu, tako da mnogi posežu za njima bez konsultacije sa psihijatrom, čime privremeno „rešavaju“ problem anksioznosti, ali često stvaraju novi (pa i veći) problem – zavisnost!
Sedativi, hipnotici i anksiolitici spadaju u grupu lekova koji se koriste za uklanjanje napetosti, radi postizanja stanja smirenosti, kod nesanice, za relaksaciju mišića, itd. Benzodiazepini spadaju u veliku grupu lekova koji se zovu anksiolitici. Osim benzodiazepinskih postoje i nebenzodiazepinski anksiolitici. Ranije su korišćeni i barbiturati, kao i drugi sedativi (karbamati –“meprobamat”), ali su oni danas zbog većeg potencijala za razvijanje zavisnosti i manje sigurnosti uglavnom napušteni. Benzodiazepini su ubedljivo najzastupljeniji lekovi iz grupe anksiolitika, međutim i među njima postoji velika razlika po pitanju adiktivnog potencijala, tj. potencijalnog rizika od razvoja zavisnosti. Tako npr. alprazolam ima veliki adiktivni potencijal, dok je adiktivni potencijal bromazepama relativno mali.
Benzodiazepini su najkorišćeniji, ali i najzloupotrebljavaniji lekovi uopšte, jer se često koriste neodgovarajuće i dugotrajno. Upotreba benzodiazepina bez lekarskog recepta, i pored pooštrenih mera (nekoliko godina unazad) je uobičajena, što zahteva funkcionalno sistemsko rešenje. Tolerancija na benzodiazepine može se razviti već za nekoliko nedelja, a jatrogena zavisnost (tj. zavisnost kao rezultat regularnog lečenja kod lekara) je široko rasprostranjena. Zbog potencijalno ozbiljnih simptoma odvikavanja, straha od „života bez leka“ ili nerešenih pitanja koje dugotrajna upotreba lekova maskira, mnoge osobe traže stručnu pomoć kako bi smanjile ili prekinule uzimanje anksiolitika, sedativa i/ili hipnotika. Nažalost, to se često dešava kada je zavisnost uveliko razvijena, a prateći problemi u raznim životnim oblastima veoma izraženi.
Prevencija uvek predstavlja najbolji i najefikasniji vid rešavanja problema, a s obzirom na kompleksnost priče o zavisnosti/ zloupotrebi sedativa, u ovoj oblasti ona bi morala biti sistemska i sveobuhvatna. Pored pravnog aspekta koji se ogleda u jasnoj proceduri za propisivanje, izdavanje i manipulaciju lekovima, neophodno je edukovati lekare o opasnostima koje sa sobom nose sedativi, kao i o principima racionalne farmakoterapije. Naravno, podizanje nivoa svesti društva u celini je uvek najdelotvorniji, ali i najteže ostvariv cilj.
Sadržaj
UVOD 11
PROBLEM U PRAKSI 13
ISTORIJAT 16
PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE (PAS) 19
ŠTA SU BENZODIAZEPINI? 22
VRSTE BENZODIAZEPINA 23
INDIKACIJE ZA PRIMENU BENZODIAZEPINA 24
1. Anksiozni poremećaji 24
2. Nesanica 24
3. Opsesivno-kompulzivni poremećaj 25
4. Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) 25
5. DEPRESIJA 25
6. Bipolarni afektivni poremećaj 25
7. Epilepsija 25
8. Druge psihijatrijske indikacije 26
ZASTUPLJENOST BENZODIAZEPINA U SAVREMENOM DRUŠTVU 27
METABOLIZAM BENZODIAZEPINA (FARMAKOKINETIKA) 30
MEHANIZAM DEJSTVA BENZODIAZEPINA (FARMAKODINAMIKA) 33
ŠTETNI EFEKTI PRIMENE BENZODIAZEPINA 36
ŠTETNI EFEKTI KOD STARIJIH OSOBA 37
BENZODIAZEPINI, TRUDNOĆA I NOVOROĐENČE 38
BENZODIAZEPINI I VOŽNJA 39
PARADOKSALNA DEZINHIBICIJA 39
KOMBINOVANJE BENZODIAZEPINA SA DRUGIM PAS 40
Alkohol 40
Metadon 40
PREDOZIRANJE BENZODIAZEPINIMA 41
BEZBEDNA I ODGOVORNA UPOTREBA BENZODIAZEPINA 42
MERE PREDOSTROŽNOSTI 43
ŠTA JE ZLOUPOTREBA BENZODIAZEPINA? 45
ŠTA JE ZAVISNOST? 45
ŠTA JE PSIHIČKA ZAVISNOST? 45
ŠTA JE FIZIČKA ZAVISNOST? 46
ŠTA JE TOLERANCIJA? 46
KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE ZLOUPOTREBE/ ZAVISNOSTI OD BENZODIAZEPINA 47
MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI - MKB 10 47
Zavisnost od benzodiazepina po MKB-10 49
KLASIFIKACIJA BOLESTI AMERIČKE PSIHIJATRIJSKE ASOCIJACIJE - DSM V 51
Zavisnost od benzodiazepine po DSM V 51
RAZVOJ ZAVISNOSTI 54
ŠTA JE „ZAVISNIČKA LIČNOST“? 57
MEHANIZMI ODBRANE KOD ZAVISNIKA 59
KLINIČKA SLIKA ZLOUPOTREBE BENZODIAZEPINA 61
ŠTA JE APSTINENCIJALNI SINDROM (KRIZA)? 62
KOLIKO DUGO APSTINENCIJALNI SINDROM TRAJE? 62
ŠTA IZAZIVA APSTINENCIJALNI SINDROM OD BENZODIAZEPINA 63
SKALA PROCENE APSTINENCIJALNOG SINDROMA ZA BENZODIAZEPINE (CIWA –B) 65
DETEKCIJA BENZODIAZEPINA U URINU 68
LEČENJE ZAVISNOSTI OD BENZODIAZEPINA 70
OBUSTAVLJANJE BENZODIAZEPINA 72
TABELA EKVIVALENTNIH DOZA 75
FARMAKOTERAPIJA 79
LEKOVI KOJI IMAJU ANKSIOLITIČKA SVOJSTVA 79
NEBENZODIAZEPINSKI PREPARATI 81
BUSPIRON 82
ZOLPIDEM 82
PREGABALIN 82
PSIHOSTABILIZATORI 83
NA-VALPROAT 83
KARBAMAZEPIN 84
ANTIDEPRESIVI 85
PAROKSETIN 85
ESCITALOPRAM 85
PSIHOTERAPIJA 87
SUPORTATIVNA PSIHOTERAPIJA 89
KOGNITIVNO-BIHEVIORALNA PSIHOTERAPIJA 91
PORODIČNA & BRAČNA PSIHOTERAPIJA 93
ŠTA JE ZDRAVLJE 98
ŠTA JE PSIHIČKO ZDRAVLJE? 99
FIZIČKI PREDUSLOVI ZDRAVOG ŽIVOTA 100
ISHRANA 100
Riba 104
Integralne žitarice 104
SUNCE 105
VODA 105
HIGIJENA SPAVANJA I FIZIČKA AKTIVNOST 107
TEHNIKE RELAKSACIJE ZA OSLOBAĐANJE OD NAPETOSTI 112
PROGRESIVNA MIŠIĆNA RELAKSACIJA 112
VEŽBE DISANJA 117
RAD NA SAMODISCIPLINI I STRUKTURACIJI VREMENA 118
PRIRODNA PROIZVODNJA DOPAMINA I ENDORFINA 122
NAUČITE DA RAZGOVARATE 123
NAUČITE DA REŠAVATE PROBLEME 125
KAKO SE BORITI PROTIV STRESA 127
LIČNI RAST I RAZVOJ 131
AUTORI 134
LITERATURA 136
Autori:
Dr Goran Lažetić, psihijatar
Prim. dr Ivica Mladenović, psihijatar – psihoterapeut
Izdavač: Autori, Beograd
Godina izdanja: 2017
ISBN 978-86-908323-2-3
 | |||||
U novonastaloj situaciji visok nivo stresa najčešće se kupira „hemijskim putem“, tj. ljudi posežu za supstancama koje veštački smanjuju nivo stresa. Anksioznost, kao korelat hroničnog stresa, vrlo je neprijatno stanje tako da svaka supstanca koja eliminiše ovaj neprijatni osećaj postaje „Božiji dar“.
Kulturološki, za „Srbiju među šljivama“, već godinama sedativ broj 1 je alkohol, međutim, s obzirom na to da je anksioznost simptom mnogih psihijatrijskih bolesti, farmakoindustrija je razvila paletu lekova koji neutrališu anksioznost – anksiolitike. S obzirom na njihovo blagotvorno dejstvo, ti lekovi su vrlo brzo postali veoma popularni u društvu, tako da mnogi posežu za njima bez konsultacije sa psihijatrom, čime privremeno „rešavaju“ problem anksioznosti, ali često stvaraju novi (pa i veći) problem – zavisnost!
Sedativi, hipnotici i anksiolitici spadaju u grupu lekova koji se koriste za uklanjanje napetosti, radi postizanja stanja smirenosti, kod nesanice, za relaksaciju mišića, itd. Benzodiazepini spadaju u veliku grupu lekova koji se zovu anksiolitici. Osim benzodiazepinskih postoje i nebenzodiazepinski anksiolitici. Ranije su korišćeni i barbiturati, kao i drugi sedativi (karbamati –“meprobamat”), ali su oni danas zbog većeg potencijala za razvijanje zavisnosti i manje sigurnosti uglavnom napušteni. Benzodiazepini su ubedljivo najzastupljeniji lekovi iz grupe anksiolitika, međutim i među njima postoji velika razlika po pitanju adiktivnog potencijala, tj. potencijalnog rizika od razvoja zavisnosti. Tako npr. alprazolam ima veliki adiktivni potencijal, dok je adiktivni potencijal bromazepama relativno mali.
Benzodiazepini su najkorišćeniji, ali i najzloupotrebljavaniji lekovi uopšte, jer se često koriste neodgovarajuće i dugotrajno. Upotreba benzodiazepina bez lekarskog recepta, i pored pooštrenih mera (nekoliko godina unazad) je uobičajena, što zahteva funkcionalno sistemsko rešenje. Tolerancija na benzodiazepine može se razviti već za nekoliko nedelja, a jatrogena zavisnost (tj. zavisnost kao rezultat regularnog lečenja kod lekara) je široko rasprostranjena. Zbog potencijalno ozbiljnih simptoma odvikavanja, straha od „života bez leka“ ili nerešenih pitanja koje dugotrajna upotreba lekova maskira, mnoge osobe traže stručnu pomoć kako bi smanjile ili prekinule uzimanje anksiolitika, sedativa i/ili hipnotika. Nažalost, to se često dešava kada je zavisnost uveliko razvijena, a prateći problemi u raznim životnim oblastima veoma izraženi.
Prevencija uvek predstavlja najbolji i najefikasniji vid rešavanja problema, a s obzirom na kompleksnost priče o zavisnosti/ zloupotrebi sedativa, u ovoj oblasti ona bi morala biti sistemska i sveobuhvatna. Pored pravnog aspekta koji se ogleda u jasnoj proceduri za propisivanje, izdavanje i manipulaciju lekovima, neophodno je edukovati lekare o opasnostima koje sa sobom nose sedativi, kao i o principima racionalne farmakoterapije. Naravno, podizanje nivoa svesti društva u celini je uvek najdelotvorniji, ali i najteže ostvariv cilj.
Sadržaj
UVOD 11
PROBLEM U PRAKSI 13
ISTORIJAT 16
PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE (PAS) 19
ŠTA SU BENZODIAZEPINI? 22
VRSTE BENZODIAZEPINA 23
INDIKACIJE ZA PRIMENU BENZODIAZEPINA 24
1. Anksiozni poremećaji 24
2. Nesanica 24
3. Opsesivno-kompulzivni poremećaj 25
4. Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) 25
5. DEPRESIJA 25
6. Bipolarni afektivni poremećaj 25
7. Epilepsija 25
8. Druge psihijatrijske indikacije 26
ZASTUPLJENOST BENZODIAZEPINA U SAVREMENOM DRUŠTVU 27
METABOLIZAM BENZODIAZEPINA (FARMAKOKINETIKA) 30
MEHANIZAM DEJSTVA BENZODIAZEPINA (FARMAKODINAMIKA) 33
ŠTETNI EFEKTI PRIMENE BENZODIAZEPINA 36
ŠTETNI EFEKTI KOD STARIJIH OSOBA 37
BENZODIAZEPINI, TRUDNOĆA I NOVOROĐENČE 38
BENZODIAZEPINI I VOŽNJA 39
PARADOKSALNA DEZINHIBICIJA 39
KOMBINOVANJE BENZODIAZEPINA SA DRUGIM PAS 40
Alkohol 40
Metadon 40
PREDOZIRANJE BENZODIAZEPINIMA 41
BEZBEDNA I ODGOVORNA UPOTREBA BENZODIAZEPINA 42
MERE PREDOSTROŽNOSTI 43
ŠTA JE ZLOUPOTREBA BENZODIAZEPINA? 45
ŠTA JE ZAVISNOST? 45
ŠTA JE PSIHIČKA ZAVISNOST? 45
ŠTA JE FIZIČKA ZAVISNOST? 46
ŠTA JE TOLERANCIJA? 46
KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE ZLOUPOTREBE/ ZAVISNOSTI OD BENZODIAZEPINA 47
MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI - MKB 10 47
Zavisnost od benzodiazepina po MKB-10 49
KLASIFIKACIJA BOLESTI AMERIČKE PSIHIJATRIJSKE ASOCIJACIJE - DSM V 51
Zavisnost od benzodiazepine po DSM V 51
RAZVOJ ZAVISNOSTI 54
ŠTA JE „ZAVISNIČKA LIČNOST“? 57
MEHANIZMI ODBRANE KOD ZAVISNIKA 59
KLINIČKA SLIKA ZLOUPOTREBE BENZODIAZEPINA 61
ŠTA JE APSTINENCIJALNI SINDROM (KRIZA)? 62
KOLIKO DUGO APSTINENCIJALNI SINDROM TRAJE? 62
ŠTA IZAZIVA APSTINENCIJALNI SINDROM OD BENZODIAZEPINA 63
SKALA PROCENE APSTINENCIJALNOG SINDROMA ZA BENZODIAZEPINE (CIWA –B) 65
DETEKCIJA BENZODIAZEPINA U URINU 68
LEČENJE ZAVISNOSTI OD BENZODIAZEPINA 70
OBUSTAVLJANJE BENZODIAZEPINA 72
TABELA EKVIVALENTNIH DOZA 75
FARMAKOTERAPIJA 79
LEKOVI KOJI IMAJU ANKSIOLITIČKA SVOJSTVA 79
NEBENZODIAZEPINSKI PREPARATI 81
BUSPIRON 82
ZOLPIDEM 82
PREGABALIN 82
PSIHOSTABILIZATORI 83
NA-VALPROAT 83
KARBAMAZEPIN 84
ANTIDEPRESIVI 85
PAROKSETIN 85
ESCITALOPRAM 85
PSIHOTERAPIJA 87
SUPORTATIVNA PSIHOTERAPIJA 89
KOGNITIVNO-BIHEVIORALNA PSIHOTERAPIJA 91
PORODIČNA & BRAČNA PSIHOTERAPIJA 93
ŠTA JE ZDRAVLJE 98
ŠTA JE PSIHIČKO ZDRAVLJE? 99
FIZIČKI PREDUSLOVI ZDRAVOG ŽIVOTA 100
ISHRANA 100
Riba 104
Integralne žitarice 104
SUNCE 105
VODA 105
HIGIJENA SPAVANJA I FIZIČKA AKTIVNOST 107
TEHNIKE RELAKSACIJE ZA OSLOBAĐANJE OD NAPETOSTI 112
PROGRESIVNA MIŠIĆNA RELAKSACIJA 112
VEŽBE DISANJA 117
RAD NA SAMODISCIPLINI I STRUKTURACIJI VREMENA 118
PRIRODNA PROIZVODNJA DOPAMINA I ENDORFINA 122
NAUČITE DA RAZGOVARATE 123
NAUČITE DA REŠAVATE PROBLEME 125
KAKO SE BORITI PROTIV STRESA 127
LIČNI RAST I RAZVOJ 131
AUTORI 134
LITERATURA 136
