Ruža na jastuku

I tek ponekad
stavim ružu na jastuk
da miriše...
Odvrne mi slavinu sećanja
ne propuštajući ni najmanji detalj
koji je ostao upamćen o tebi
da uludo isteče.
I tek tada dozvoljavam srcu
da tiho uzdiše
za vremenom prošlim,
rugajući se samom sebi
zbog neuspeha.
Vatra ponovo se pali.
Nemilosrdno,iznutra me peče,

a onda krenu kiše suza
da je gase...
Kako je teško provesti veče
u samoći
obavijen strahom,
ne zbog prošlosti,
već od budućih dana što dolaze...
I tek ponekad
stavim ružu na jastuk,
umesto tebe
ruža da mi miriše...
Podseti me
da sam i ja
nekada
znao šta je ljubav...

(1998.)