Seljak, po imenu Pahomije, uveren je da će postići veliki
uspeh kada konačno stekne toliko zemlje koliko je imaju veleposednici, najveća
elita ruskog plemstva.
To je bio njegov cilj. Došao je dan kada je dobio začuđujuću
ponudu – biće nagrađen, bez ikakvog troška, tolikom zemljom koliko može da
obuhvati trčeći u jednom danu od izlaska do zalaska sunca.
Pahomije prodade sve svoje vredne stvari samo da bi stigao
do tog udaljenog mesta odakle je stigla ta velikodušna ponuda. Posle mnogo
nevolja on stiže i dogovori da već sutradan ostvari svoju veliku priliku.
Od početka Pahomije je počeo da trči opasnom brzinom. Jureći
po blistavom jutarnjem suncu, njegov cilj mu je neprestano bio pred očima.
Trčao je po nesnosnoj vrućini ne gledajući ni levo ni desno. Celog dana
nastavio je istim tempom, ne zaustavljajući se ni zbog jela, ni zbog pića, ni
zbog odmora.
Sa svakim korakom, njegov posed je postajao sve veći.
Konačno, kada sunce zađe iza horizonta i mrak prekri zemlju, Pahomije posrćući
dođe do kraja. Pobeda! Njegov cilj je bio ostvaren. Uspeh.
A onda, sa poslednjim korakom, Pahomije pade mrtav od
iscrpljenosti.
Sve što mu je na kraju od zemlje sada trebalo, bilo je onih
dva metra iznad njega.
„PROMENI SEBE
I PROMENIĆEŠ SVET“
