Na produžnim rehabilitacionim grupama mladih zavisnika godinama unazad veoma uspešno primenjujem i ovaj oblik terapije koji se pokazao kao bitan faktor u bržem „ozdravljenju“ emocija i povećanju emocionalne inteligencije, a samim tim i kvalitetnijem očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja.
Šta je „terapija poezijom“?
Pesme nas podstiču. da putem energije u rečima, ritmu glasa i osećanjima unutar nas koje one produkuju, probudimo, oslobodimo, i iskusimo kvalitetnije i život.
Pesme se ne odnose samo na sadašnji trenutak, več su i glasnici prošlosti, ali i važne su poruke za buduća dešavanja. Pesme mogu otkriti dubok uvid u osećanja.
Terapija poezijom je oblik bibliterapije (korišćenje književnog materijala u terapijske svrhe očuvanja i unapređenja psihičkog zdravlja).
Terapija poezijom podrazumeva tri bitna elementa: pacijenta, terapeuta, i literaturu (poeziju) . Cilj terapije poezijom je da se postigne psihološko zdravlje (ozdravljenje) kroz upotrebu poezije. U terapiji poezijom, čitaju se pesme kako bi se izazvao emocionalni odgovor . Izbor poezije direktno utiče na emocionalno stanje kod pacijenta, a terapeut se oslanja na procenu stanja (ili dijagnozu obolenja) birajući materijal koji će se koristiti u terapiji. Pacijent daje emotivne, verbalne, a i fizičke reakcije tokom čitanja poezije. Analizira se reakcija na više nivoa (socijalni, kognitivni...). Ovaj metod omogućava pacijentu da istražuje svoja osećanja koja su zatrpana u podsvesti i da se dođe do bitne suštine na koji nacin se ta osećanja odnose na njene/njegove trenutne životne okolnosti.
Snaga poezije transformiše ljudsko iskustvo u emocionalno. Čitajući poeziju počinju da shvataju svoja unutrašnja razmišljanja i potencijal koji imaju u stvarnom životu, a koga nisu bili svesni. Proces terapije je još intenzivniji kada pacijent aktivno učestvuje u stvaranju sopstvene poezije (svoja osećanja pretače u reči) i analizira dela.
Česta psihička posledica koja prati zavisnost, naročito među mlađom populacijom, je poremećaj emocija koji se naziva ALEKSITIMIJA.
ALEKSITIMIJA – (poremećaj emocija) – je nesposobnost i teškoća u opisivanju ili svesnosti sopstvenih emocija. Ili nemogućnost da se identifikuju i opišu emocije („ono što osećam ne znam rečima da opišem“).
Da bi lečeni zavisnici u rehabilitaciji izgradili uspešan život, stabilnu apstinenciju, moraju i da razviju svoju emocionalnu inteligenciju – „emotivna trezvenost“.
* Mogu da se osećaju ugroženo pred svojim „nepoznatim emocijama“ što će izazvati skrivanje od emocija, a to je često rizik od recidiva.
* Ova osoba neće moći da poštuje emocionalna stanja drugih ljudi . To znači da oni često mogu izazvati bol drugim ljudima, a da to i ne shvataju .
* Neće moći da shvate važne emotivne znakove u svom okruženju. Što im može stvarati velike poteškoće.
* Ljudi se osećaju frustrirano kada nisu u stanju da opišu svoja osećanja.
(„kao da ste u stranoj zemlji, a ne govorite njihov jezik“).
Šta je „terapija poezijom“?
Pesme nas podstiču. da putem energije u rečima, ritmu glasa i osećanjima unutar nas koje one produkuju, probudimo, oslobodimo, i iskusimo kvalitetnije i život.
Pesme se ne odnose samo na sadašnji trenutak, več su i glasnici prošlosti, ali i važne su poruke za buduća dešavanja. Pesme mogu otkriti dubok uvid u osećanja.
Terapija poezijom je oblik bibliterapije (korišćenje književnog materijala u terapijske svrhe očuvanja i unapređenja psihičkog zdravlja).
Terapija poezijom podrazumeva tri bitna elementa: pacijenta, terapeuta, i literaturu (poeziju) . Cilj terapije poezijom je da se postigne psihološko zdravlje (ozdravljenje) kroz upotrebu poezije. U terapiji poezijom, čitaju se pesme kako bi se izazvao emocionalni odgovor . Izbor poezije direktno utiče na emocionalno stanje kod pacijenta, a terapeut se oslanja na procenu stanja (ili dijagnozu obolenja) birajući materijal koji će se koristiti u terapiji. Pacijent daje emotivne, verbalne, a i fizičke reakcije tokom čitanja poezije. Analizira se reakcija na više nivoa (socijalni, kognitivni...). Ovaj metod omogućava pacijentu da istražuje svoja osećanja koja su zatrpana u podsvesti i da se dođe do bitne suštine na koji nacin se ta osećanja odnose na njene/njegove trenutne životne okolnosti.
Snaga poezije transformiše ljudsko iskustvo u emocionalno. Čitajući poeziju počinju da shvataju svoja unutrašnja razmišljanja i potencijal koji imaju u stvarnom životu, a koga nisu bili svesni. Proces terapije je još intenzivniji kada pacijent aktivno učestvuje u stvaranju sopstvene poezije (svoja osećanja pretače u reči) i analizira dela.
BOLESTI ZAVISNOSTI I EMOCIJE
Česta psihička posledica koja prati zavisnost, naročito među mlađom populacijom, je poremećaj emocija koji se naziva ALEKSITIMIJA.
ALEKSITIMIJA – (poremećaj emocija) – je nesposobnost i teškoća u opisivanju ili svesnosti sopstvenih emocija. Ili nemogućnost da se identifikuju i opišu emocije („ono što osećam ne znam rečima da opišem“).
Da bi lečeni zavisnici u rehabilitaciji izgradili uspešan život, stabilnu apstinenciju, moraju i da razviju svoju emocionalnu inteligenciju – „emotivna trezvenost“.
Koje su opasnost od aleksitimije?
* Mogu da se osećaju ugroženo pred svojim „nepoznatim emocijama“ što će izazvati skrivanje od emocija, a to je često rizik od recidiva.
* Ova osoba neće moći da poštuje emocionalna stanja drugih ljudi . To znači da oni često mogu izazvati bol drugim ljudima, a da to i ne shvataju .
* Neće moći da shvate važne emotivne znakove u svom okruženju. Što im može stvarati velike poteškoće.
* Ljudi se osećaju frustrirano kada nisu u stanju da opišu svoja osećanja.
(„kao da ste u stranoj zemlji, a ne govorite njihov jezik“).
