Ruža na jastuku

I tek ponekad
stavim ružu na jastuk
da miriše...
Odvrne mi slavinu sećanja
ne propuštajući ni najmanji detalj
koji je ostao upamćen o tebi
da uludo isteče.
I tek tada dozvoljavam srcu
da tiho uzdiše
za vremenom prošlim,
rugajući se samom sebi
zbog neuspeha.
Vatra ponovo se pali.
Nemilosrdno,iznutra me peče,

Biti svoj i imati cilj

Nisam došao ovde
da bih hranio golubove
sa klupe nekog parka,
skrivajući pogled od svakog
ko pred mene stane,
čekajući vreme
koje treba tek da dođe,
ne ubrzavši ni jednom
otkucaje svoga srca.

Zavera našeg otuđenja

Ova Svet

daleko je od morala,

bez svesti,

udaljen od svega

što bi moglo bojom da ga ispuni

i zavrti mu oreol

nad glavom...

A mi smo ga udaljili, vrbovani.

Jedan po jedan

prodali smo svu ljudskost

koju smo imali,

postavši stvari

koje se razlikuju po novcu.

LJUBAVNICA

U očima tvojim Neretva teče...
Davim se u njenim dubinama
i ne primećujem
kako je prekrasan Mostar uveče
kad se upale sve te zvezde
okupljene oko Meseca.
Osećam samo ruku,
tvoj dlan,
topao kao Hercegovina,
kako mi ljubav pruža,
i ti
kao najlepša ruža,
tek ispupela
izdigla si se nad tom
magijom celom,
obasjana,divna,
kao vila...

SAMO TI

Tražio sam te po celom kosmosu
među zvezdama...
Tražio sam te i na Zemlji,
po mnogim gradovima,
ispod kamenja
i ronio u dubine mora
sa nadom da te možda tamo nađem...
Tražio sam te u bajkama
i u maštanjima,
ali ne mogoh da te nađem.