Bilo koja vrsta uznemiravanja ili
maltretiranja drugih, proganjanje (cyberstalking), vređanje i
omalovažavanje, iznošenje
neistina (kleveta), mržnja i diskriminatorske izjave (bez
obzira da li je nasilnik toga svestan) u cilju ugrožavanja života i zdravlja druge
osobe, preko e-mail, chat soba, instant poruka, vebsajtova (uključujući i blogove),
ili tekstualnih poruka je elektronsko nasilje.
U poslednje vreme sve više mladih
ljudi postaju žrtve nekog od oblika elektronskog nasilja (vršnjačko nasilje).
Dosadašnja istraživanja ne ukazuju na razliku među polovima, kako među žrtvama,
tako i među nasilnicima. Bez fizičkog kontakta sa drugima, deca i mladi teže
vide i razumeju štetu koju njihove reči mogu naneti. Školski tračevi nađu svoj
put do bloga i žrtva trača oseća da je u rukama nepoznatog internet nasilnika.
Elektronska tehnologija
omogućava adolescentima da sakriju svoj identitet, bilo slanjem ili postavljanjem poruke anonimno, koristeći lažno ime, pseudonim ili preuzimanjem nečijeg tuđeg
identiteta. Dakle, za razliku od agresije ili maltretiranja koji se javlja u školskom dvorištu - žrtve i počinioci elektronskog nasilja možda ne znaju osobu sa kojom su u interakciji. U školskom dvorištu, žrtva može da odgovori na nasilje ili pokuša da dobijete pomoć od
nastavnika ili druga, dok nasuprot tome, u elektronskom svetu žrtva često nema
nikakvu odbranu. Posledice elektronskog nasilja mogu biti izuzetno ozbilje za
žrtvu jer joj se narušava psihičko zdravlje, sa manifestacijama u vidu osamljivanja,
depresije pa čak i suicidalnih misli, namera i učinjenog dela.
Nasilje obavezno
treba prijaviti policiji kojoj je dužnost da reaguje jer se radi o krivičnom
delu. Kad je
reč o našim propisima, svi ovi oblici neprihvatljivog izražavanja određeni su
kao krivična dela, ali nažalost gonjenje od strane policije u većini slučajeva ne ide tako lako, dok se
broj žrtava elektronskog nasilja naročito među mladima iz dana povećava...
