Dr Goran Lažetić

Psihijatar

Autor više knjiga i priručnika iz oblasti bolesti zavisnosti i zdravog stila života

Neka interesovanja?

Subscribe!

Primite nove tekstove putem e mail-a. Upišite e mail adresu ukoliko želite da se prijavite putem FeedBurner!

петак, 09. јануар 2015.

KAKO SE BORITI PROTIV STRESA?

Prevencija i borba protiv stresa izuzetno je važna stavka u zdravom stilu življenja. Thomas Denham ovaj proces svodi na tri osnovna postulata, metaforično nazvana: „Korak nazad”,  "Duboko udahnite” i  “Ponovo zaronite".

Ove bazične korake treba ponavljati koliko god je potrebno puta da bi se došlo do razrešenja situacije. Ovi koraci idu zajedno, precenjivanje ili zanemarivanje svakog pojedinačno neće dovesti do rešenja, a može da iskomplikuje situaciju.




1.    “Korak nazad“

Da bi regulisali stres potrebno je da figurativno koraknemo nazad, da se odvojimo od problema. Da bi se to postiglo potrebno je da napravimo neke mentalne korake:
•    Zapitajte se:
-  Da li će mi ovo što me sada opterećuje zaista nešto značiti za mesec dana (godinu, 5 godina)?
-  Da li to nešto znači u mom životu, na duge staze?                           
 -  Da li će se to sigurno desiti samo zato što ja verujem da može
    da se desi?                                                                                                  
-  Šta je to najgore što može da se desi u ovoj situaciji?
-  Da li sam uradio najbolje što sam mogao u ovim okolnostima?       
 -  Da li ima drugih objašnjenja osim - ja sam kriv?

•    Analizirajte svoja očekivanja.
Vrlo često, ako imamo mudrosti da obratimo pažnju na svoja očekivanja od drugih ili od života, možemo primetiti da su naša očekivanja preterana ili nerealna.
•    Pomislite na budućnost.
Kada je situacija izuzetno loša, statistički gledano, mora krenuti na bolje. Možete to nazvati proširenjem perspektive ("Ko zna zašto je to dobro").




2.    “Udahnite duboko”

Postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da se oporavimo i pripremimo za zahtevan posao. Jedna od najobičnijih stvari koje možemo da uradimo kada smo uznemireni ili  uplašeni je da zadržimo dah ili da dišemo kratko i duboko. Na taj način se usporava rad srca, i ceo postupak deluje relaksirajuće. Ostali koraci uključuju:

•    Redovan ritam ishrane. Hrana treba da bude zdrava i puna vitamina, sa manje soli i šećera
•    Redovne fizičke vežbe (bar 30 minuta 2-3 puta nedeljno)
•    Adekvatno spavanje (za većinu ljudi to podrazumeva 6 - 8 sati u toku 24 sata)
•    Progresivna relaksacija (sedite udobno, zatvorite oči, opustite sve mišiće od lica do stopala, dišite na nos, nastavite tako 20 minuta, jednom dnevno)
•    Provodite vreme sa prijateljima i razgovarajte o tome šta vam se dešava u životu i kako se osećate. Ako treba potražite psihoterapeuta.


3.    “Zaronite ponovo”

Kada mora mnogo da se uradi ništa ne može zameniti ponovno "zaronjavanje" u posao. Uspešan završetak posla je fantastičan metod borbe protiv stresa. Ostala uputstva uključuju:

•    Uložite sebe u posao koji vam se sviđa. Provodimo suviše vremena radeći stvari koje ne odgovaraju našoj ličnosti.
•    Držite tempo koji odgovara Vašoj ličnosti. Neko uživa u jasnim, čvrsto zacrtanim planovima, neko traži više slobode. Imamo izbora oko toga, preispitajte svoj.
•    Koristite planer da organizujete svoje vreme, pišite unapred, za sutra.
•    Podelite poslove na više manjih delova, da biste smanjili odlaganje. Ovo vam omogućava da se osećate dobro mnogo češće.
•    Učinite nešto i za nekog drugog. Filantropija nas stavlja u bolji psihički okvir da izdržimo pritisak i zadržimo perspektivu.